Moja ljubav na prvi pogled

Moja ljubav na prvi pogled. 

Sećam se kroz maglu tih trenutaka. Gledala me je sa sjajem u očima. Osećao sam to. Prenosila mi je neku čudnu energiju, neku toplinu preko svog pogleda. Gledali smo se dugo. Nismo treptali. Takmičili smo se ko će duže da izdrži gledajući u svoju ljubav na taj, prvi pogled. Nisam znao šta da radim. Da li da nastavim  da je gledam u oči, poljubim je ili odustanem od svega i  pobegnem zbog straha da sam pogrešno shvatio situaciju. Njene oči su me opile svojom lepotom. 

Dopustila mi je da kroz njene oči uđem u njenu dušu. Čista, neiskvarena. Mudra.  Osim njene lepote i sjaja u očima, primetio sam i njene crte lica. Mudre crte lica, hrabre, samostalne. Devojka sa stilom i jakim stavom. Osvojila me je svojim pogledom i stidljivošću. Pronašao sam se u njoj. U njenom pogledu. Kao da sam video sebe u njenoj duši, u njenom srcu. Nekim ljudima se putevi razilaze, a nama su se putevi spojili. Čudno je to šta sve sudbina može da uradi. Ali strah ponekad ume da potiskuje sudbinu i  volju. Pobeđivanjem straha dolazimo do željenih ciljeva, do željenih trenutaka, do voljene osobe. Nakon našeg takmičenja u nadgledavanju, maštao sam o njoj, sanjao je, čuvao je u srcu. I sada je čuvam. Čekam je. Putevi su nam se jednom ukrstili i to je to. Nema nazad.  Čekam je na raskrsnici. Čeka i ona mene. Samo crveno svetlo na semaforu nas deli jedno od drugoga. Pretrčaćemo mi to, nema saobraćajaca. A

Mržnja je strah!

Ne znam kako da započnem pisanje ovog bloga.. Obuzela me je tolika gorčina zbog mržnje ljudi i ratovanja međusobno.
Zašto je čovek rođen? Moj odgovor je da bi učio. Učio na svojim postupcima. Svojim greškama, takoreći.

Šta je mržnja, znaju i vrapci na grani... 
Ne pišem vam ovo da bih vam otkrivao toplu vodu, već vam pišem kako biti bolji čovek i da ne trebate da mrzite. Mržnja ne rađa ništa dobro, nego stvara probleme. U interesu svakog onikog koji mrzi bi trebalo da se rešite napasti koja ga nesvesno ugrožava.

Verovatno vam je poznato da kada neko govori o drugima, govori upravo o sebi. Kada o nekome govorite sa mržnjom, govorite i o sebi..  Cena koju plaćamo za mržnju je otuđenje koje ovodi u samoću i agresivnost.
Sreća ne dolazi iz neponzatog pravca, nego dolazi iz naše sposobnosti da se otvorimo, volimo i budemo slobodni. Volite grešnike, ali mrzite greh. Ljudi mrze one koji pobeđuju u njima osećaj manje vrednosti.

Zašto ljudi u nekim trenutcima svog' života pate i padaju očaj? Zašto im je jedino pitanje, "zašto je to tako", a ne "ko zna zašto je to dobro"? Jednostavno, ljudi nisu navikli na krah osećanja. Oni su navikli da žive u zabludi, sve dok im neko dešavanje, neki trenutak, ne otvori oči i dokaže im da nije sve zlatno na ovom svetu, da je negde i cveće uvenulo. 

Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. OKusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati sa mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.


Evo šta je poznati pisac Vilijam Šekspir napisao o mržnji...

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek.

Mržnja je strah, jer čovek ne mrzi onoga koga se ne boji, već samo onoga koga se boji.