Seljačke muke i nedoumice

Danas seljake delimo na dve grupe. Seljake – poljoprivrednike (poštene ljude) i na gracke seljake. I svakoga od njih muči neka muka. Nekoga muči to što Šarulja nije dala 8 litara mleka, a nekoga što mu je košulja previše kratka pa ne može da je uvuče u trenerku.

Ali šta to stvarno seljake muči? Tu sam da zajedno razbijamo mitove i nedoumice oko seljačkih muka. Šta to nema ništa gore na selu?

• -         Nema ništa gore nego kada muzeš kravu pa te Šarulja opali repom po glavi ili se gicne pa ti obali kofu sa mlekom. To je za seljake nervni slom.
• -         Nema ništa gore nego kada se spustiš u grad 10 kilometara od sela, sedneš ispred dragstora, naručiš pivo, a onda te zovu od kuće i kažu ti da ti se teli krava.
• -         Nema ništa gore nego kada saznaš da ti je krava steona, a pale cene teladi na pijaci.
• -         Nema ništa gore nego kada ti se pokvari traktor četvrtkom kad je pijačan dan.
• -         Nema ništa gore nego kada te pošalju u prodavnicu 10 kilometara od sela i u povratku se setiš da si zaboravio da kupiš Jamu za sirenje sira i pavlaku za kiselo mleko. (I ćalu Drinu bez filtera)
• -         Nema ništa gore nego kada čuvaš ovce, pa ti odu u komšijinu livadu sa kojim si u zavađi 10 godina, a on ti je u stvari rođeni brat.
• -         Nema ništa gore nego kada ti se pokvari radio u sred pesme „Sama pala ubila se“ od Žareta i Gocija.
• -         Nema ništa gore ako ti pukne držalica za sekiru, a u komšijinoj si šumi i kradeš mu drva. Još gore ako ti pukne guma na konjskim kolima.
• -         Nema ništa gore nego kada ti nestane struje u sred dnevnika na RTS-u.
• -         Nema ništa gore nego kada ti gost vrši nuždu u kupatilu, pored ogromnog poljskog wc-a.
• -         Nema ništa gore nego kada na slavi pustiš gusle, a gosti iz grada te zbunjeno pogledaju.
• -         Nema ništa gore nego kada kosiš livadu, pa ti se podere opanak i ugaziš u balegu.
• -         Nema ništa gore ako pripneš kravu, a ona se odveže i pobegne, pa je tražiš narednih dva dana. (da je ne pojedu vukovi)
• -         Nema ništa gore nego kada ti se razobadaju krave.
• -         Nema ništa gore nego kada kolješ svinju, a nemaš cedilicu za čvarke.
• -         Nema ništa gore nego kada vidiš da ti šljive nisu baš najbolje rodile ove godine.
• -         Nema ništa gore nego kada ti lisica zakolje kokošku (Micu).       
• -         Nema ništa gore nego kada ti divlji vepar prođe kroz kukuruz.

 

Prske, ojsa

A šta to gracke seljake muči i šta to njima nema ništa gore? Hmm, ne znam, pokušajmo da saznamo...

• -         Nema ništa gore nego kada ti je košulja neprovidna pa se ne vide evri koje je si stavio u džep od košulje. (po mogućstvu 50 evra)
• -         Nema ništa gore nego kada ne možeš da nađeš odgovarajuću boju trenerke kako bi upario air max i košulju.
• -         Nema ništa gore nego kada te svrbi leva potkolenica, a ti ne možeš da se saviješ, u strahu da te ne povuče kajla na pod.
• -         Nema ništa gore nego kada di džej napravi prelaz pesama sa Rada Lackovića na Švidiš Haus Mafiju.
• -         Nema ništa gore nego kada te pitaju da li se piše smonom ili sa mnom, a ti mu odgovoriš sa monom.
• -         Nema ništa gore nego kada te pitaju zašto pevaš keš i kolica, kada voziš dedinu biciklu.
• -         Nema ništa gore nego kada saznaš da ti je ovca trudna, a znaš da si koristio prezervative.

E, sada... Da li ste znali da:

• -         prosečan seljak može da preore 4 ektara njive, a da se pritom ne umori?
• -         seljak može trčati čak 46km/h kada ga juri medved?
• -         seljak može kinuti otvorenih očiju?
• -         gracki seljak zna brojati čak do 100?
• -         prosečan seljak godišnje zakolje 3, bude prisutan pokolju preko 50 svinja, a samo 2 puta godišnje štroji vepra?
• -         seljak odgleda „Bolji život“ dva puta godišnje?
• -         se seljak kupa samo nedeljom?
• -         seljak godišnje iscepa 200 metara drva? Kako svojih, tako i komšijinih.
• -         seljak godišnje ubije čak 35 zmija, samo dok čuva goveda.

Ja se nadam da sam vas malo nasmejao, naravno ovo je sve šala (u svakoj šali ima pola istine), ali na trenutak šalu na stranu, nemoj neko da mi se uvredio ili pronašao! Ako se neko pronađe, ja mu se duboko i široko izvinjavam. I da napomenem da ja seljake (poljoprivrednike) obožavam. U pozitivnom smislu. Svi smo mi seljaci u duši, a ponekad i obujemo air max.

Transparentno

Dugo godina sam na internetu i mislio sam da sam video sve dobre i loše strane, da sam video kakve se sve prevare dešavaju oko mene, kakvih sve to ljudi ima, ali sam se prevario. 

Ne želim mnogo da pišem o tim transparentnim osobama, jer sam toliko zgrošen da bi mnogo ružnih reči napisao u ovom blogu. 

Verovatno Vas zanima zašto transparentne osobe? Zato što nemaju svoj život i da su ti njihovi životi providni, bezosećajni i bezdušni...

Od kada sam odlučio da se bavim internetom i da oživim nešto novo i nešto što nema u Srbiji, odlučio sam i da jedan deo svog života posvetim njegovom razvoju. Svaki početak je težak, kao što je bio i moj. Trudio sam se godinama da ljudima dokažem da internet nije samo Google i Facebook lajkovanje, već da internet može koristiti i za neke druge stvari.

Naime, pokušao sam da ljudima ulepšavam dan, pokazujem im da ima rešenja za njihove probleme, odgovarao na kreativan način na njihova pitanja i njihovu inspiraciju koju su tražili. 

Napravio sam stranicu na popularnoj mreži Facebook pod nazivom Serbian Design Studio koja je svakodnevno objavljivala kreativan sadržaj i koja je ljudima davala inspiraciju, ulepšavala dan i uz koji su dobijali ideje za neke svoje buduće planove i realizaciju istih. Na početku bilo ih je malo, ali vremenom stranica je postepeno rasla i dobijala popularnost. Niko nije verovao u njen uspeh, ali to se ipak desilo. To mi je dalo motivaciju za buduće planove, buduće poslove, budući san koji sam sanjao od samog početka i kreiranju stranice. Ali uvek postoji to kobno ALI, moj san se srušio zbog osoba  koje sam pomenuo na početku pisanja ovog bloga. 

Stranica mi je ukradena i izbrisana. Kako? I ja se još pitam kako sam mogao da nasednem na takvu prevaru. Naime, stigla mi je poruka od osobe koja se predstavila kao Fejsbuk Administracija i zatražila od mene da odgovorim na tu poruku ili će mi stranica biti suspenzionisana, tj. izbrisana.. Kliknuo sam na prateći link, poslao sve što je trebalo jer stvarno nisam želeo da se stranici nešto desi. Ali to je bila prevara tih transparentnih osoba koji su iskoristili moje podatke i izbrisali mi stranicu.

Kako sada objasniti tim obožavaocima, ljudima koji su pratili te objave? Moje pitanje na pitanje je kako ja sam da objasnim sebi? Ne znam.

Da li je to bila osoba kojoj je sve u životu da sabotira tuđ uspeh ili možda osoba kojoj sam bio konkurencija, smetnja? Ne znam. 

Muči me samo jedno pitanje, šta je ta osoba dobila tim činom? Da li je srećna? Ako čita ovo, pozdravio bih je i poželeo sve najbolje u životu, ali najviše joj želim da joj se ovako nešto ne desi i da ta osoba pronađe svoj put do sreće i slave, a ne sabotiranjem drugih. 

Kada nešto radim, dobro ili loše, uvek se stavim u tuđu poziciju, vidim kako bi se ona osećala, pa tek onda započnem... 

Ali, kako god bilo, zahvalan sam jednoj osobi koja me je motivisala na sav moj trud i rad na stranici, a i sada. Ta osoba je prvenstveno dobar čovek, dobra osoba, a da bi neko bio takav ti treba mnogo truda u ovom današnjem svetu. Čovek koji zna šta znači pomoći nekome.

Verujte, postoji i takvih ljudi ali malo. Ugledajte se na ovu osobu, ne na transparentne licemere. Trebate pomoći nekome, ali nikada nemojte tražiti nešto za uzvrat, to će doći samo od sebe... 

Ta dobra osoba je Milan Maglov, kojem sam jednom pomogao, a on mi uzvratio deset puta više. Kako ostati ravnodušan prema tome? On je čovek, koji pored svih obaveza uvek tu da pomogne, uvek tu da pronađe odgovor na tvoje pitanje i da te motiviše da ne trebaš da očajavaš i da se predaješ, već da trčiš i guraš prema svom cilju na sve pravedne načine. Kada si ti ugrožen i on se oseća tako, saoseća se sa tobom i trudi se na sve načine da ti pomogne koliko je on u mogućnosti. Mogao bih da ga hvalim do sutra, ali mislim da ste shvatili poentu mog hvalisanja.. Ovo je samo jedno malecno hvala, od onoga što zaslužuje.. 

Toliko o mojem krahu. Pazite se da Vas neko ne prevari, čuvajte svoje informacije, ne izlažite se problemima.. Jer internet je mnogo ljuta zver koja može da pojede sav Vaš trud i vašu sigurnost. To Vam bar ja mogu reći jer sam se opekao.

Ako tražite inspiraciju, predlažem Vam ovu fenomenalnu stranicu https://www.facebook.com/dnevnadozakreativnosti

Možete posetiti moju stranicu koja prezentuje grafički dizajn na komičan način klikom na sledeći link  https://www.facebook.com/NemanjaRadovicArt

Ja ću se potruditi da stranicu povratim, ali ništa još nije sigurno. Samo hrabro, bez očajavanja.

Vidimo se

Moja ljubav na prvi pogled

Moja ljubav na prvi pogled. 

Sećam se kroz maglu tih trenutaka. Gledala me je sa sjajem u očima. Osećao sam to. Prenosila mi je neku čudnu energiju, neku toplinu preko svog pogleda. Gledali smo se dugo. Nismo treptali. Takmičili smo se ko će duže da izdrži gledajući u svoju ljubav na taj, prvi pogled. Nisam znao šta da radim. Da li da nastavim  da je gledam u oči, poljubim je ili odustanem od svega i  pobegnem zbog straha da sam pogrešno shvatio situaciju. Njene oči su me opile svojom lepotom. 

Dopustila mi je da kroz njene oči uđem u njenu dušu. Čista, neiskvarena. Mudra.  Osim njene lepote i sjaja u očima, primetio sam i njene crte lica. Mudre crte lica, hrabre, samostalne. Devojka sa stilom i jakim stavom. Osvojila me je svojim pogledom i stidljivošću. Pronašao sam se u njoj. U njenom pogledu. Kao da sam video sebe u njenoj duši, u njenom srcu. Nekim ljudima se putevi razilaze, a nama su se putevi spojili. Čudno je to šta sve sudbina može da uradi. Ali strah ponekad ume da potiskuje sudbinu i  volju. Pobeđivanjem straha dolazimo do željenih ciljeva, do željenih trenutaka, do voljene osobe. Nakon našeg takmičenja u nadgledavanju, maštao sam o njoj, sanjao je, čuvao je u srcu. I sada je čuvam. Čekam je. Putevi su nam se jednom ukrstili i to je to. Nema nazad.  Čekam je na raskrsnici. Čeka i ona mene. Samo crveno svetlo na semaforu nas deli jedno od drugoga. Pretrčaćemo mi to, nema saobraćajaca. A

Mržnja je strah!

Ne znam kako da započnem pisanje ovog bloga.. Obuzela me je tolika gorčina zbog mržnje ljudi i ratovanja međusobno.
Zašto je čovek rođen? Moj odgovor je da bi učio. Učio na svojim postupcima. Svojim greškama, takoreći.

Šta je mržnja, znaju i vrapci na grani... 
Ne pišem vam ovo da bih vam otkrivao toplu vodu, već vam pišem kako biti bolji čovek i da ne trebate da mrzite. Mržnja ne rađa ništa dobro, nego stvara probleme. U interesu svakog onikog koji mrzi bi trebalo da se rešite napasti koja ga nesvesno ugrožava.

Verovatno vam je poznato da kada neko govori o drugima, govori upravo o sebi. Kada o nekome govorite sa mržnjom, govorite i o sebi..  Cena koju plaćamo za mržnju je otuđenje koje ovodi u samoću i agresivnost.
Sreća ne dolazi iz neponzatog pravca, nego dolazi iz naše sposobnosti da se otvorimo, volimo i budemo slobodni. Volite grešnike, ali mrzite greh. Ljudi mrze one koji pobeđuju u njima osećaj manje vrednosti.

Zašto ljudi u nekim trenutcima svog' života pate i padaju očaj? Zašto im je jedino pitanje, "zašto je to tako", a ne "ko zna zašto je to dobro"? Jednostavno, ljudi nisu navikli na krah osećanja. Oni su navikli da žive u zabludi, sve dok im neko dešavanje, neki trenutak, ne otvori oči i dokaže im da nije sve zlatno na ovom svetu, da je negde i cveće uvenulo. 

Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. OKusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati sa mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.


Evo šta je poznati pisac Vilijam Šekspir napisao o mržnji...

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek.

Mržnja je strah, jer čovek ne mrzi onoga koga se ne boji, već samo onoga koga se boji.